Kako funkcioniše borba u Goodgame Empire

Borbu sam prvih meseci vodio užasno – u napad sam gurao sve iz kasarni, a onda samo zurio u crveni izveštaj. Spolja borba u Goodgame Empire deluje jednostavno, pošalješ vojnike, sačekaš par minuta i stigne izveštaj. Ali iza dugmeta „Napadni“ radi prilično razrađena mašinerija frontova, krila i talasa. Čim shvatiš kako pešadija štiti strelce i zašto branilac skoro uvek stoji bolje od tebe, prestaješ da uludo trošiš jedinice i počinješ da razbijaš i mete na koje ranije nisi ni pomišljao. Napisao sam kako se to po mom iskustvu zaista slaže i gde se stvarno odlučuje ishod.

Levo, sredina i desno krilo – tu sam najčešće gubio

Napad i odbrana dele se na tri dela, levo krilo, sredinu i desno krilo. Ti kao napadač raspoređuješ talase u ta tri stuba, a branilac u njih raspoređuje vojnike i opremu. I pošto se svako krilo računa posebno, ne vodi se jedna bitka, nego odjednom nekoliko – a branilac retko sva tri odbrani podjednako dobro.

Priznajem, moji prvi napadi na igračke zamkove izgledali su tako da sam vojsku podelio na tri jednaka dela, jer mi je to delovalo pošteno i bezbedno. Rezultat? Slab svuda. Protiv pametno postavljene odbrane ovo je ubedljivo najčešći način da izgubiš i sa brojčanom nadmoći.

Zato pre napada, kad god možeš, pošalji izviđača. Kad izveštaj pokaže natrpanu sredinu i prazna krila, nalij ogromnu većinu snage na jedno slabo krilo, a drugo zaposedni samo simbolično, da ti tamošnji branioci ne pucaju u leđa. Slati još vojnika na krilo koje ćeš svejedno smrviti je bačena vojska – višak se nikuda drugde ne prelije. Koncentracija pobeđuje razvučenost, pronađi najtanje krilo i tamo udari punom snagom.

Prednji i zadnji red – pešadija štiti strelce

Svaka vojska, i tvoja i neprijateljska, stoji u dva reda. Napred su jedinice za borbu izbliza – mačevaoci, kopljanici – oni drže udar. Pozadi su strelci, dakle strelci lukom i samostrelom, koji pucaju preko glava sopstvenog prvog reda i sami dobiju pogodak tek kad prednji red padne.

Evo detalja koji mnogi pogrešno shvataju (a i ja sam ga dugo pogrešno shvatao), to nisu dve odvojene bitke. To je jedan proračun snage tvog napada protiv odbrane na tom krilu, samo sa pravilom redosleda – tvoja pešadija mora prvo probiti neprijateljski prvi red, i tek onda tvoji strelci dolaze na red protiv njihovih strelaca. Ako pošalješ same strelce, nema ko da ih štiti i branilačka pešadija ih iseče pre nego što uopšte opale. Ako pošalješ samu pešadiju, fali ti vatra iz pozadine i tvoj prvi red se iskrvari na nečemu što bi strelci odavno rešili.

Zato uvek pun prvi red pešadije, a iza njega onoliko strelaca koliko kapacitet napada dozvoljava. I zapamti, višak u jednom redu se ne prelije u drugi – da imaš deset puta više pešadije, a nula strelaca, protiv strelačke odbrane ti to jednostavno ne pomaže.

Kako se računa snaga i zašto komandant odlučuje

Pojednostavljeno, funkcioniše ovako. Igra sabere snagu tvojih jedinica u datom redu i na datom krilu, doda bonuse (komandant, zamak, istraživanja, predmeti, savezničko utvrđenje) i to postavi protiv zbira odbrane na istom krilu. Važi redosled – pešadija protiv pešadije, zatim strelci protiv strelaca – i nikakav višak se ne prenosi između redova ni krila.

Komandant je tvoj najveći množilac, u to nema sumnje. Prati kakav bonus ima, komandant sa bonusom na strelce traži vojsku prepunu strelaca, a komandanta sa bonusom na opsadu najbolje iskoristiš na dobro utvrđenoj meti. Uvek napadaj sa najboljim koga imaš otključanog, i vojsku slaži prema njegovom bonusu, ne nasumično.

I ne potcenjuj istraživanja i predmete. Ista vojska protiv iste mete može i pobediti i izgubiti, u zavisnosti isključivo od naučenih tehnologija i opreme komandanta. Pre nego što počneš da tvrdiš da je „borba slučajnost“ (to sam od saigrača čuo mnogo puta), proveri da li slučajno ne ideš praznih ruku na nekoga ko ima sve unapređeno.

Često me pitate zašto ste izgubili iako ste imali više vojnika

Ova poruka mi stiže valjda najčešće. A odgovor je skoro uvek jedna od tri stvari, ili si vojsku ravnomerno razbacao po svim krilima i branilac te je nadjačao na svakom posebno, ili si poslao pogrešan odnos redova (recimo gomilu pešadije bez strelaca) pa se višak nikuda nije preneo, ili si jednostavno išao sa slabijim komandantom i bez istraživanja protiv nekoga ko ima sve unapređeno. Broj vojnika sam po sebi ne znači ništa – odlučuje kuda ih šalješ i u kom sastavu. Koliko puta si gledao samo ukupan broj? Ja dugo.

Bedemi, kapije, kule i dvorište – šta sve radi odbrana

Kad napadaš zamak, ne boriš se samo sa vojnicima nego i sa građevinama. Bedemi i kule daju braniocu čvrst bonus na odbranu i dodatno mu podižu kapacitet, dakle koliko branilaca i opreme uopšte može postaviti na front. Bez ovnova, opsadnih kula, katapulta i lestvica tvoja pešadija se samo troši na to da pređe zid. Ovnovi i katapulti gađaju utvrđenja, opsadna kula i lestvice dižu pešadiju gore – biraj ih prema tome šta te u izveštaju najviše koči.

Pazi na kapiju. Ne uzimaj zdravo za gotovo da je to slaba tačka. Kod barona sa osnovnom odbranom to ponekad i jeste tako, ali iskusan igrač će ti kapiju naprotiv pojačati opremom i napraviti od nje zamku – kad tamo usmeriš glavni pritisak, upadneš tačno tamo gde te čeka. Ja sam ovu lekciju naučio na svojoj koži i od tada ne nagađam, nego čitam iz izveštaja gde je odbrana zaista tanja.

Na dvorištu se odigrava finale, kad bedemi padnu i branilac izgubi prednost zidova. Ali napadač zbog same strukture odbrane ima nedostatak tokom cele bitke – zato uvek napadaj sa rezervom, ne „taman dovoljno“. „Taman dovoljno“ protiv utvrđenja jednostavno nije dovoljno, tačka.

Talasi napada – veliku metu razbijaš postepeno

Veliki zamak, kao ni debelog barona, ne obaraš jednim udarcem. Napad ide u talasima, svaki ima limit na jedinice i opsadnu opremu, a odbrana između talasa ostaje oštećena – koga ubiješ u prvom talasu, taj u drugom više ne stoji protiv tebe.

Prve talase zato posmatraj kao razbijač, jeftine jedinice plus opsadna oprema na bedeme, kule i elitne branioce. Tek kad je neprijatelj proređen, pošalji glavni udarac sa najboljim komandantom. Bacati top jedinice i skupu opremu u prvi talas protiv pune odbrane je najbrži način da proćerdaš vojsku – znam o čemu pričam.

I pre svega, čitaj izveštaj posle svakog talasa. Igra ti tačno pokaže koliko je branilaca i opreme ostalo. Meni se par puta desilo da je bilo dovoljno dva talasa manje nego što sam prvobitno planirao, pa sam ušteđenu vojsku odmah poslao na sledeću metu.

Sastav vojske – čitaj odbranu i čuvaj top jedinice

Dva igrača sa istim brojem vojnika proći će potpuno različito, zavisno od toga šta su i gde poslali. Ako metu brane uglavnom strelci, tvoja pešadija će probiti njihov tanak prvi red, ali te posle njihova pozadinska vatra izrešeta ako nemaš dovoljno sopstvenih strelaca koji ih skidaju ranije. Pravilo je jednostavno, pojačavaj tačno onu kategoriju u kojoj je neprijatelj jači – ne vojsku kao celinu.

Kod razbojničkih barona sastav odbrane se ponavlja po nivou, tako da mešavinu za konkretne stepene brzo zapamtiš, za niže barone dovoljna je jeftina pešadija i par ovnova, viši već traže balans pešadije i strelaca plus katapulte na kule. Kod igračkih zamkova je to čista stvar izviđanja – pročitaj odnos pešadije i strelaca u odbrani i sastavi tačan protivotrov.

I jedna ušteda koja ti spašava hiljade jedinica, skupe top jedinice čuvaj za PvP i velike mete, na obične barone šalji jeftinu pešadiju i opsadnu opremu. Ja sam nekad opljačkao barona elitnom vojskom koju posle nisam stigao da dopunim pre nego što je stigao komšija – i sve to za par sirovina. Čist gubitak.

Назад на Vodiči i saveti za igru.