10 najčešćih grešaka igrača

Ovaj spisak sam u stvari prvo napisao za sebe, jer sam veliku većinu tih grešaka napravio na sopstvenom zamku. Razlika između igrača koji posle mesec dana ljutito odustane i onoga ko izgradi pristojno carstvo nije u tome koliko rubina kupi. Nego u tome što ovaj drugi ne pravi ovih deset osnovnih grešaka. Prođimo ih jednu po jednu, da ti uštedim nepotrebnu muku koju sam ja prošao.

1. Šalješ odbrambene jedinice u napad (pa se čudiš zašto ne ide)

Klasika svežeg igrača. Uzmeš sve što imaš u kasarnama, natovariš to u napad na barona, a onda gledaš kako ti pola vojske ostaje da leži na bojnom polju. Jedinice u ovoj igri imaju dve vrednosti, napad i odbranu. I važi jednostavno pravilo – odbrambene jedinice brane, napadačke šalješ u borbu. Kad pošalješ odbrambenu jedinicu da napada, računa joj se vrednost napada, a ne ona odbrambena u kojoj je jaka. I upravo je u tome suština, odbrambene jedinice obično imaju bednu vrednost napada, često skoro nikakvu. U napadu su praktično beskorisne, samo ih šalješ u sigurnu propast.

Pre nego što napadneš, baci pogled na statistike u kasarnama. Kod napada te zanima napadačka vrednost jedinice, ne odbrambena. Napadačku vojsku uz to slaži prema tipu neprijateljske odbrane, protiv bedema punih strelaca šalji više jedinica za borbu izbliza, protiv premoći pešadije opet postavi sopstvene strelce. A odbrambene jedinice ostavi kod kuće u zamku – tamo rade tačno ono za šta su i napravljene.

2. Zanemaruješ hranu dok ti vojska ne počne da gladuje

Drvo i kamen se vide, njima stalno gradiš, pa o njih svako vodi računa. Hrana je tihi ubica. Svaka jedinica u vojsci ti nešto pojede, a čim padneš u minus, jedinice počinju da dezertiraju. Ujutru se prijaviš, imaš upola manju vojsku i uopšte ne shvataš zašto.

Meni se ovo desilo odmah u prvim nedeljama igranja – otišao sam da spavam sa bilansom tik iznad nule, a ujutru je pola kasarni bilo prazno. Od tada na to pazim gotovo religiozno. Drži prehrambeni bilans uvek u plusu sa rezervom, ne na ivici. Gradi farme, dodaj im prave dekoracije za bonus na proizvodnju, ne preteruj sa brojem jedinica za koje nemaš zaleđe, i pre nego što napraviš pauzu od par sati, proveri da nisi tik iznad nule. Preko noći se nagomila mnogo potrošnje, a ujutru želiš da zatekneš vojsku, ne groblje.

3. Unapređuješ zgrade koje ti ništa ne donose

Iskušenje je ogromno – vidiš dugme za unapređenje, imaš sirovine, pa klikneš. Ali svako unapređenje košta i vreme i materijal, a mnoga su u datoj fazi igre potpuno nepotrebna. Unapređivati dekorativne sitnice ili zgradu koju ćeš uskoro ionako prepraviti je čist gubitak.

Drži se prioriteta. Prvo stvari koje proizvode sirovine i vojnike – proizvodne zgrade, magacini (inače ti sirovine prelivaju i propadaju) i kasarne. Zatim odbrana zamka, kad te neko počne gnjaviti napadima. Dekoracije ostavi za kraj, i to prvenstveno zbog bonusa na proizvodnju i moral, ne zbog izgleda. I pre svega, ne unapređuj ništa što ne odgovara tvom trenutnom nivou i fazi igre. Skok za jedan nivo glavne zgrade ti često otključa više nego deset sitnih unapređenja negde drugde.

4. Bacaš rubine na gluposti

Rubini su tvoja jedina zaista retka valuta, a igra je napravljena tako da ih što pre potrošiš. Ubrzanje gradnje za par minuta rubinima? Nemoj. Dokupovanje sirovina rubinima kad ti nešto kratko ne radi? Takođe ne. To je tačno zamka u koju upadne svako, a onda se čudi što nema ništa za ono što se stvarno isplati.

Rubine čuvaj za stvari sa dugoročnim efektom – trajna unapređenja, mesta za graditelje (više paralelnih gradnji je ogroman ubrzivač cele igre) ili zaista jake ponude koje se povremeno pojave u prodavnici. Lično bih rekao da je dodatni graditelj verovatno najbolja investicija koju sam ikad napravio rubinima. Pre nego što bilo šta kupiš, postavi sebi pitanje, da li mi to štedi sate u budućnosti ili samo minute sada? Ako su u pitanju minuti, ruke dalje. I nikad ne kupuj sirovinu rubinima – nju ćeš proizvesti. Vreme nećeš proizvesti, ali obično ni ono ne vredi rubinskog goriva.

5. Napadaš naslepo, bez izviđanja

Vidiš tuđi zamak, imaš vojsku, pa na njega pošalješ sve. A onda otkriješ da su bedemi bili prepuni strelaca i tvoja vojska se istopila, a da nisi ništa opljačkao. Napad bez izviđanja je kockanje u kom skoro uvek gubiš baš ti.

Prvo pošalji špijuna. Saznaćeš kakvu ima odbranu, koliko jedinica tamo drži i koliko su jaki bedemi. Tek prema tome sastavljaš talas napada – znaš da li ti treba više opsadnih mašina za bedeme, da li protiv tebe stoji premoć strelaca ili pešadije i da li ti se napad uopšte isplati. Kod razbojničkih barona uz to zapamti da svaki logor ima svoj raspored odbrane na dvorištu, kapijama i kulama – tome prilagodi kuda usmeravaš svoje jedinice. Par sekundi izviđanja ti spasi celu vojsku.

6. Igraš kao samotnjak van saveza

Mnogi pomisle da će sami uspeti i da je savez samo dosadan čet. Po meni je to najskuplja greška koju u ovoj igri možeš napraviti. Bez saveza si laka meta, nemaš odakle da crpiš zaštitu, savete ni pomoć u odbrani, i stojiš van sve koordinacije koja ti realno čuva leđa.

Pronađi aktivan savez što pre – ne najveći, nego onaj u kom ljudi reaguju i pomažu jedni drugima. Dobar savez ti pošalje pojačanje kad te neko napadne, posavetuje koga i kada napasti i otvori ti pristup savezničkoj pomoći i podršci. Kad si nov, ne boj se da pitaš. Iskusni igrači obično rado savetuju, jer jači član znači jači savez. Samotnjaštvo te ovde samo koči.

7. Nemaš odbranu, pa se čudiš što te stalno neko pljačka

Napad je zabava, odbrana dosada – tako razmišlja većina početnika, a onda plaču što im neko jači svake noći isprazni magacine. Ako nemaš u zamku stalnu odbrambenu posadu i pristojne bedeme, za ostale si šetajući bankomat.

Drži kod kuće stalnu odbrambenu vojsku od jedinica sa jakom odbranom. Te se nikuda ne šalju, one čekaju napadače. Ulaži u bedeme i odbrambenu opremu, jer oni množe učinak tvojih branilaca. I sakrivaj sirovine, ono što je u zaštićenom delu magacina neprijatelj ti ne može ukrasti, a ono što je preko limita, to gubiš. Najbolja odbrana je ona na koju napadač pogleda preko špijuna i zaključi da mu se ne isplati.

8. Ostavljaš graditelje i kasarne da miruju

Ova igra se dobrim delom svodi na to da vreme prolazi i dok ne igraš – ako ga iskoristiš. Kad se odjaviš i ostaviš graditelje bez posla, a kasarne prazne, prosipaš sate koji su mogli raditi za tebe. To je razlika između igrača koji raste i onoga koji stoji u mestu.

Pri svakoj odjavi napravi sebi rutinu, zadaj graditelju gradnju ili unapređenje, pokreni proizvodnju jedinica u kasarnama da se vežbaju dok si odsutan, i proveri da proizvodnja sirovina radi punom parom i da magacin nigde ne preliva. Idealno je duže gradnje tempirati na noć ili na period kad svakako nećeš biti u igri. Prazan red gradnje preko noći je propuštena prilika koju ti niko neće vratiti.

9. Juriš nivo glavne zgrade prebrzo

Viši nivo glavne zgrade zvuči kao napredak, pa svako u nju gura koliko može. Kvaka je u tome što svaki novi nivo otključava jače protivnike i veće zahteve, a tvoja ekonomija i vojska moraju to da isprate. Igrač sa visokom glavnom zgradom i slabim zaleđem je samo deblja meta za ostale.

Rasti uravnoteženo. Pre nego što unapredis glavnu zgradu, uveri se da imaš dovoljno proizvodnje sirovina, pristojnu odbranu i vojsku koja odgovara novom nivou. Bolje je malo sačekati, dograditi zaleđe i tek onda unaprediti, nego biti prerastao slabić kog svi okolo pljačkaju. Napredak se ne meri po broju kod glavne zgrade, nego po tome koliko stabilno carstvo stoji ispod tog broja.

10. Bacaš sirovine u prepune magacine

Proizvodnja ti radi, sirovine se sipaju, prijaviš se posle dan i magacin je odavno na maksimumu. Sve što se proizvelo preko limita jednostavno je propalo. To je nevidljiv gubitak, jer ga ne vidiš na računu, ali ti realno sati proizvodnje otiču u prazno.

Drži magacine uvek korak ispred proizvodnje. Kad osetiš da ti se sirovine gomilaju, ili poveća magacin, ili ih odmah potroši – gradi, unapređuj, obučavaj jedinice, bilo šta. Pred duži predah pusti da radi uglavnom ono što ti stane, a ostatak sirovina pretvori u gradnje ili vojnike koji će se završiti preko noći. Neproizvedena sirovina se može nadoknaditi, propala je zauvek izgubljena.

Često me pitate koja je od tih grešaka najgora

Ljudi mi ovo pišu prilično redovno i iskreno, nemam na to sasvim jednoznačan odgovor. Kad bih morao da izaberem jednu, verovatno bih rekao igranje bez saveza (tačka 6), jer ti baš ta greška istovremeno onemogućava da ispraviš većinu ostalih – niko ti ne savetuje, niko ti ne šalje pojačanje. Za takvog igrača najgora će verovatno biti izgladnela vojska iz tačke 2. Javi mi šta bi ti izabrao.

Kad se osvrnem na tih deset tačaka, kod mene sve imaju isti koren – žurbu i nestrpljenje. Loše jedinice, rasuti rubini, jurnjava za nivoom, propale sirovine – sve zato što sam hteo rezultat odmah. A ako iz celog članka treba da poneseš jednu stvar koju po mom iskustvu potcenjuje ogromna većina igrača, onda neka to bude ovo – vodi beleške o neprijateljima oko sebe. Posle svakog izviđanja i napada zapiši ko je imao kakvu odbranu, ko pljačka u koliko sati i koga se isplati ostaviti na miru. Mapa oko tebe se ponavlja, a igrač koji zna na koga i kada da se usudi uvek je korak ispred onoga ko napada naslepo i samo se nada. Strpljenje, zaleđe i hladna glava – ko ovo ima, pobeđuje, čak i ako je počeo mesec dana kasnije od tebe. Ja sam to shvatio tek posle par nepotrebnih reseta, ti to sad znaš odmah.

Назад на Vodiči i saveti za igru.