Kako voditi i izabrati alijansu

Alijansa je stvar na koju sam se na početku u Goodgame Empire najduže naprosto naplivao – i dan-danas to smatram svojom najvećom početničkom greškom. Solo se igrati može, ali to je muka: sam se ne odbraniš od talasa napada i do vrha se penješ godinama, dok ljudi u dobroj alijansi jure kao na pokretnoj traci. Alijansa ti daje zaštitu, poklone, istraživanje, saborce za ratove i trgovinu do koje bi se sam inače jedva dovukao. Ovde sam sabrao sve što bih tada voleo da sam znao – kako izabrati pravu ekipu, a kad vodiš svoju, kako je ne odvesti u propast za tri dana.

Zašto ne igrati solo (govorim iz sopstvenog iskustva)

Sam si za svakog jačeg igrača samo laka meta. Razbojnički baroni ti pljačkaju sirovine, susedi te iscede pred svakim događajem, a ti nemaš kome da napišeš da ti dođe u pomoć oko odbrane. Znam to iz prve ruke – prvih nedelja sam mislio da ću zamak mirno izgraditi sam, a završilo se tako da mi je jedan aktivniji sused redovno praznio magacin kao svoju ostavu. Nisam mogao ništa da uradim po tom pitanju. Poznato?

Čim uđeš u pristojnu alijansu, dišeš sasvim drugačije. Iznad imena ti sija oznaka i ljudi dvaput razmisle pre napada, jer znaju da im stiže odmazda od još dvadesetak igrača.

Konkretno, alijansa ti odmah daje sledeće – alijansne bonuse (više sirovina, brže građenje, bolja proizvodnja – tačne vrednosti zavise od nivoa alijanse), zajedničko istraživanje od kog imaš koristi i ti i ostali, i pre svega podršku jedinicama. Kad ti neko dovuče vojsku pred zamak, pošalješ poziv u pomoć i saveznici ti naguraju odbrambene jedinice u zamak. To je razlika između odbranjene kapije i opljačkanog dvorišta.

Samo to nemoj shvatiti kao društvo u kom ćeš se samo grejati. Alijansa je razmena – nešto uzimaš, nešto daješ. Mrtav član koji samo siše bonuse i nikad ne pošalje ni podršku ni poklon, leti napolje prvi. Budi onaj koga žele da zadrže – pokloni, podrška, komunikacija, i imaš sigurno mesto u alijansi.

Kako prepoznati živu alijansu od mrtve ljušture

Većina početnika uskoči u prvu alijansu koja ih pozove. I ja sam tako uradio, i bila je to greška – pola alijansi na rang-listi su prazne ljušture, gde vođa nije bio online nedeljama. Pre nego što pristaneš, pogledaj par stvari – kad su članovi poslednji put bili online (idealno neka ti pokažu listu, i ako je pola „poslednji put pre nedelju dana", beži), da li se piše u alijansnom četu i da li imaju pokrenuto alijansno istraživanje i popunjena veća.

Sledeći probni kamen je broj članova naspram plasmana. Alijansa popunjena do poslednjeg mesta koja je nisko na rang-listi obično znači gomilu pasivnih igrača. Nasuprot tome, manja alijansa koja se drži visoko radi na aktivnom jezgru – i tu ćeš naučiti mnogo više. Pitaj direktno – „Koliko vas dnevno dolazi? Radite li zajedničke napade na događajima?" Po tome koliko brzo i konkretno ti odgovore, prepoznaćeš da li je vođstvo živo. Meni se pokazalo da je najbitnija baš ta brzina – kad na jednostavno pitanje čekaš dva dana, dobio si odgovor i bez odgovora.

I ne daj se zavesti velikim imenom. Gomila top alijansi na rang-listi ne stoji tamo zbog veštine, nego zbog kupljenih rubina – imaju ogromne zamkove jer su u njih ulili novac, a tebe kao početnika ignorišu. Ja bih lično uvek izabrao manju ambicioznu ekipu, gde te uče mehanike, šalju ti podršku i vode te na zajedničke akcije. Tu ćeš narasti deset puta brže nego kao poslednji točkić u „prestižnoj" alijansi.

U kom svetu zapravo igraš?

GGE ima više kraljevstava – Ledenu avanturu, Pustoš, Vatrene vrhove i druge – i aktivnost se razlikuje od sveta do sveta. Alijansa koja odlično stoji na glavnoj mapi može na sporednom svetu imati mrtvo predstavništvo, gde ti niko ne šalje podršku. Biraj prema tome gde stvarno igraš. To je jednostavna provera od pola minuta koja ti štedi gomilu živaca.

Uloge članova – ko šta radi i šta se očekuje od tebe

Alijansa nije samo gomila ljudi, funkcioniše na osnovu uloga i ovlašćenja. Na vrhu je vođa (osnivač ili onaj ko je preuzeo žezlo), ispod njega zamenici vođe sa pravom da pozivaju, izbacuju i objavljuju ratove, a onda redovni članovi. Kad se učlaniš, proveri kakva prava imaš – novi članovi po pravilu nemaju skoro nikakva, i to je u redu, poverenje se gradi vremenom.

Vođa i zamenici raspoređuju ko je za šta zadužen – neko se bavi odnosima sa drugim alijansama, neko organizuje podršku pri napadima, neko regrutaciju. Ako želiš da napreduješ u alijansi, sam zatraži zadatak. Aktivan igrač koji sam od sebe organizuje odbranu ili dočekuje pridošlice brzo dobija viši status.

Kao redovan član imaš tri jednostavne obaveze zbog kojih će te ceniti – šalji poklone, reaguj na pozive u pomoć (makar to bilo samo par jedinica) i piši u četu. Zvuči banalno, ali većina članova to ne radi – i baš po onima koji to rade prepoznaje se prava alijansa.

Pokloni, istraživanje i bonusi – tu se to zarađuje

Pokloni su najjednostavniji način da doprineseš. Poklanja se direktno iz menija alijanse, i svaki dan imaš limit koliko možeš da pošalješ, tako da to ne možeš nadoknaditi jednom velikom pošiljkom na kraju meseca. Radije šalji redovno svaki dan – mali dnevni poklon je dugoročno vredniji od jednog velikog s vremena na vreme. Kod mene to funkcioniše tako da poklon pošaljem odmah posle prijave, pre nego što počnem bilo šta drugo da rešavam, inače na to sigurno zaboravim.

Različite sirovine imaju različitu vrednost u poenima. Kad želiš da guraš nivo alijanse, šalji ono što u poklonima nosi veću težinu, a ne samo viškove drveta.

Alijansno istraživanje je drvo unapređenja koje se plaća alijansnim sirovinama i podiže proizvodnju, brzinu gradnje, snagu jedinica i odbrane za celu alijansu. Ako imaš uticaja, guraj da se prvo uzimaju ekonomska i odbrambena istraživanja – od njih odmah imaju koristi svi. Napadački bonusi po meni imaju smisla tek kad alijansa ima jezgro ljudi koje se stvarno bori.

Bonusi se otključavaju postepeno s nivoom alijanse, pa je logika jednostavna – što je ekipa aktivnija i darežljivija, to je viši nivo, to su deblji bonusi, to se svima bolje igra. Zato je toliko važno ne biti u mrtvoj alijansi – tamo bonusi ostaju zamrznuti na nuli i igraš kao da ih uopšte nemaš.

Diplomatija i ratovi – kad se boriti, a kad ćutati

Ratovi u Goodgame Empire nisu o tome ko ima veći ego, nego o sirovinama i kontroli. Pre nego što objaviš ili prihvatiš rat, pogledaj to hladno – da li protivnik ima aktivne branioce? Šalju li sebi podršku? Rat sa alijansom koja ume da se brani i koordiniše iskrvariće ti jedinice brže nego što stigneš išta da opljačkaš. Nasuprot tome, velika pasivna alijansa puna uspavanih igrača je idealna meta – tu ćeš jedinice vratiti kroz plen.

Diplomatija je pola uspeha. Dobra alijansa ima dogovorene paktove o nenapadanju sa jačim susedima i fokusira se na slabije mete. Ako si zadužen za odnose ili vodiš alijansu, drži kontakt sa drugim alijansama preko poruka – dogovoreno primirje te štiti od druge fronte. Ništa ne uništi alijansu brže od rata na tri strane istovremeno. Video sam to izbliza kod jedne susedne alijanse i bilo je kao gledati kuću od karata – prvo su otišli najaktivniji, a onda postepeno svi ostali.

I osnovno pravilo za redovne članove – nikad ne pokreći rat sam za sebe. Jedan besan napad na pogrešnog igrača može navući odmazdu na celu alijansu. Pre nego što nekoga napadneš van zvaničnog rata, pitaj u četu. Disciplina u napadima razlikuje ugledne alijanse od onih koje se svake nedelje gaze po ratovima koje su same sebi navukle.

Kad vodiš ti – kako alijansu ne odvesti u grob

Voditi alijansu je dodatan posao, ne trofej. Najčešći način da je ubiješ je pasivnost vođe – čim prestaneš da dolaziš u čet, organizuješ i daješ ljudima razlog da tu ostanu, ekipa ti se razbeži u aktivnije alijanse. Budi online koliko god možeš, a kad ne možeš, prenesi ovlašćenja na pouzdanog zamenika, da alijansa ne zamre.

Postavi jasna pravila i komuniciraj ih – minimalna aktivnost (recimo prijava svaka dva dana), obaveza slanja poklona i reagovanja na pozive u pomoć, i šta se dešava pri kršenju. Pasivne članove ne izbacuj bez upozorenja – prvo napiši, daj šansu. Ali kad član nedelju dana ne pošalje ni poklon i ignoriše odbranu, oslobodi mesto nekom aktivnom. Mrtve duše razvodnjavaju bonuse i kvare moral.

Brini se o pridošlicama bolje nego bilo ko drugi u okolini – šalji im podršku pri napadima, objašnjavaj mehanike, vodi ih na zajedničke akcije. Lojalnost se kupuje pažnjom, ne naredbama. I drži diplomatiju – par dobrih paktova te štiti više nego dvostruko veća vojska. Alijansu koju ljudi ne žele da napuste prepoznaćeš po tome što se za mesta u njoj stoji u redu, a ne po očajničkim pozivnicama u prazno.

Pitanje koje često dobijam

„Da li da napustim alijansu u kojoj imam drugare, ali tamo više niko ne igra?" Ovo mi verovatno stiže u poruke najčešće. Moj odgovor – napiši vođi, daj tome par dana, i ako se ništa ne pomeri, idi. Bonusi u mrtvoj alijansi stoje na nuli, podršku ti niko ne šalje, a drugare ti niko ne oduzima – možeš i dalje da im pišeš, pa i da ih povedeš sa sobom. Sentiment je lep, ali ti zamak neće odbraniti.

Kad bih morao da istaknem jednu stvar – alijansa je posle izbora zamka najvažnija odluka koju ćeš u Goodgame Empire doneti. Ne biraj prema imenu na rang-listi, nego prema tome da li se piše u četu i da li ti neko šalje podršku kad gori. Pazi u kom svetu igraš – tamo gde alijansa ima mrtvo predstavništvo, opet si sam. I budi onaj član do kog je alijansi stalo – pokloni, podrška, komunikacija. Ako vodiš, upamti da lojalnost kupuješ brigom o pridošlicama i dobrom diplomatijom, ne naredbama. Aktivna ekipa sa punim bonusima svaki put pobedi „prestižnu" mrtvačinu nakrcanu rubinima – video sam to toliko puta da o tome ne sumnjam. A ako imaš iskustvo koje ovome protivreči, slobodno mi piši, rado ću članak dopuniti.

Назад на Vodiči i saveti za igru.