Napredan napad – bokovi, talasi i dvorište

Ovaj tekst sam dugo odlagao, jer o napadu se može pisati u nedogled, a svejedno ćeš naići na igrača koji to radi potpuno drugačije i njemu to radi. Ali posle godina igranja Empire, prilično mi je jasno šta razdvaja igrača koji napad samo "pošalje" od onog koji ga ume da sastavi. Nije to broj vojnika. Na višim nivoima might prestaje da bude presudan – bitno je čitanje odbrane, izbor boka, raspodela snage u talase i to da li pripaziš na drugu fazu na dvorištu. Ako i dalje šalješ jedan veliki napad na nasumično krilo i čudiš se zašto ti to ždere jedinice i protiv slabijeg zamka, čitaj dalje, i ja sam to nekad radio.

Prvo pogledaj šta je iza bedema

Počinjem baš ovim, jer je to korak koji većina ljudi preskoči. Napad naslepo je luksuz koji sebi iskusan igrač jednostavno ne dozvoljava. Pre nego što kreneš, hoćeš da znaš šta te čeka – koliko odbrane sedi na svakom boku i na sredini, da li tamo branilac drži više front jedinice ili flanking jedinice, kakvi odbrambeni alati mu vise na bedemima i kakve mu bonuse drže komandant i savez.

Zato se pre ozbiljnog napada isplati poslati špijuna ili mali probni udar koji ti pokaže raspored odbrane po frontovima. Žrtvuješ par jedinica, ali kupuješ informaciju koja ti može spasiti celu vojsku. Pre svega gledaj asimetriju – skoro niko nema odbranu ravnomerno raspoređenu, jedan bok je uvek tanji i baš njega tražiš.

I jedna stvar na kojoj sam se i sam opekao – odbrana nije statična. Za vreme saveznih ratova pojačanja lete tamo-amo, pa špijunski izveštaj star par sati više ne mora da važi. Pogledaj ponovo tik pred napad. Meni se jednom desilo da to nisam uradio, oslonio sam se na jutarnji izveštaj, a popodne me je čekao potpuno drugačiji raspored. Od tada špijuniram uvek dvaput.

Tri fronta, dva boka i sredina sa kapijom

Svaka meta ima odbranu podeljenu na tri fronta – levi bok, desni bok i sredinu sa kapijom. To nije samo grafika, to je srž cele mehanike. Branilac između ta tri fronta raspoređuje jedinice i odbrambene bonuse, a tvoj komandant uvek ide samo na jedan od njih. Vojnici koji napadaju levi bok nikako ne pomažu onima na sredini, i obrnuto.

Iz toga proizlazi prva stvar koju treba da urežeš u glavu – ne razvodnjavaj snagu. Kad nemaš jasan plan, baci sve na jedan bok, ne po malo na sva tri. Napad se odlučuje na nivou jednog fronta, ne zamka kao celine. Branilac ima ograničen broj jedinica i slotova, pa je tvoj posao da nađeš front gde je najtanji i tamo udariš svom snagom.

Izbor slabijeg boka i šta tamo sedi

Kad imaš raspored, biraš front. Slabiji bok nije samo onaj gde je manje jedinica, nego onaj gde se tvoj napad najbolje poklapa sa odbranom. Tu je bitno da li je branilac tamo nagurao front jedinice ili flanking jedinice. Bonuse protiv konkretne odbrane ti daju uglavnom komandant i opsadni alati, a ne neki fiksni matchup tipa kamen-makaze-papir između jedinica. Zato komandanta i opremu slaži prema tome šta te čeka na tom frontu.

Sredina sa kapijom je malo druga priča. Kapija je obično najviše ojačana i preko nje vodi klasičan put do dvorišta. Napad na sredinu zato traži više i ima smisla ga ciljati promišljeno, a ne iz navike. Ja sam lično dugo imao naviku da idem na kapiju "jer se tako radi", i to me je koštalo nepotrebno mnogo. Često je pametnije probiti slabiji bok i time sebi otvoriti prostor, nego se tvrdoglavo gurati u najtvrđe mesto.

A komandanta biraj prema tome kakve bonuse nosi za dati front i odbranu, ne prema tome ko je baš odmoran. Znam da je to primamljivo, ali nemoj tako.

Talasima iscrpeti, pa probiti

Talasi su srce naprednog napada. Umesto jednog udarca, snagu deliš u nekoliko uzastopnih talasa. To ima dva razloga. Prvo, branilac ima ograničen odbrambeni kapacitet, a odbrambeni alati na bedemima se u borbi troše i smanjuju. Prvi talasi treba da iscrpe odbranu, ne nužno da je probiju. Drugo, zahvaljujući talasima svaki možeš da sastaviš drugačije – uvodni talas slažeš tako da skine odbrambene alate i najopasnije branioce, kasniji dobijaju na već nalomljenom frontu.

Praktičan savet koji mi se pokazao dobrim – nemoj sve talase da praviš isto. U otvarajuće stavi jeftinije ili žrtvovane jedinice koje samo raščiste put. Glavni udarac sačuvaj za talas koji pada na već omekšanu odbranu. I drži rezervu – napad koji se istroši malo pre probijanja je beskoristan, samo si spalio jedinice bez rezultata. Talasi na isti bok se u pritisku sabiraju, tako da baš koncentracija u vremenu i prostoru lomi odbranu.

Ovnovi, merdevine i mantlete na pravi front

Opsadni alati su ono što razdvaja igrača koji razume mehaniku od onog koji samo šalje meso. Alati protiv bedema (mantlete, kule, merdevine) obaraju odbrambeni bonus koji bedemi daju braniocima, a ovan otvara kapiju ka dvorištu. Bez njih napadaš na punu snagu utvrđenja i to plaćaš gubicima.

Ključ je u sparivanju. Alate za bedeme stavi na onaj bok koji lomiš, da obore bonus baš tamo gde guraš jedinice. Ovan ima smisla samo kad imaš realan plan da to odvučeš do dvorišta i nešto iz mete izvučeš. Kao i jedinice, i alati se troše i smanjuju, pa ih ubacuj ciljano u talase gde odlučuju, a ne ravnomerno u svaki.

I misli na njih unapred. Opsadna oprema se pravi i dopunjuje, pa pred veliki napad ili savezni pohod napravi zalihu. Ništa nije gore nego usred kampanje shvatiti da nemaš čime da rušiš bedeme – i veruj mi, bio sam tamo.

Dvorište je druga bitka

Probiti front još nije pobeda. Čim se probiješ kroz kapiju ili kroz probijeni bok, čeka te druga faza na dvorištu, gde branilac drži dodatnu, često poslednju i koncentrisanu liniju. Da, na dvorište najčešće stižeš preko kapije, ali kad razbiješ krilo, ide se i tim putem. Mnogo napada se lomi baš na dvorištu, jer napadač istrese sve na bedeme i unutra mu više ne ostane dovoljno snage.

Zato dvorište planiraj kao samostalnu bitku. Deo udarne snage svesno sačuvaj za ono što dolazi iza bedema, ne troši baš sve na spoljni front. Komandantske bonuse i jedinice koje odgovaraju dvorištu imaj na umu već pri slaganju talasa.

I budi iskren prema sebi. Kad ti iz proračuna ispadne da ćeš probiti bedeme, ali na dvorištu nemaš čime da završiš posao, to je polovičan napad koji te košta vojske bez nagrade. Radije sačekaj, pojačaj se i udari jednom kako treba do kraja, nego da dvaput stigneš do kapije i vratiš se praznih ruku. Znaš taj osećaj kad izveštaj pokaže probijene bedeme, a onda nulu sa dvorišta? Baš to pokušavam da izbegnem.

Pitanje koje često dobijam

"Honzo, koliko talasa je idealno?" Iskreno, nemam jednoznačan odgovor na to i nisam 100 % siguran da uopšte postoji neki univerzalni broj. Zavisi od toga šta pokaže špijunaža, koliko alata imaš na zalihi i koliko sebi možeš da priuštiš da žrtvuješ otvarajuće jedinice. Po meni je bolje razmišljati o talasima sa druge strane – prvi treba da skine alate i najopasnije branioce, poslednji treba da padne na već omekšanu odbranu i još da ima dovoljno snage za dvorište. Koliko ih je između toga, to već doteruješ prema izveštajima. Meni se pokazalo dobrim da posle svakog većeg napada prođem izveštaj i pogledam koji je talas obavio posao, a koji je bio suvišan. Za par nedelja počećeš to da osećaš.

Da sumiram – napredan napad je niz odluka, ne jedno veliko dugme. Prvo špijuniraj i pročitaj odbranu po frontovima, izaberi slabiji bok i komandanta sa bonusima koji odgovaraju, snagu podeli u talase da prvo iscrpe odbranu, a tek onda probiju, alate za bedeme i ovan postavi ciljano tamo gde lomiš, i uvek sačuvaj rezervu za dvorište. Ko ovo ume, osvaja zamkove na koje igrač koji se oslanja samo na might ne bi smeo ni da pomisli, i to ga košta minimum jedinica. Za vreme saveznih ratova, gde se odbrana menja iz sata u sat i svaka sačuvana jedinica se računa, baš ova disciplina je ono što te izdvaja od ostalih. Meni je trebalo dosta vremena da ovo posložim u glavi – pa nadam se da će ti ovaj tekst uštedeti par spaljenih vojski.

Назад на Pokrocile.