Kasna igra (level 40+)
Kad sam prvi put dogurao do 40. nivoa, iskreno sam mislio da sam igru "odigrao". Zamak je stajao, susedi su me ostavljali na miru, might sasvim pristojan. Za tri meseca sam pogledao na mapu i shvatio da me je pola okoline prerasla za glavu, jer sam ja sedeo, a oni nisu. Ta greška je kod četrdesetog nivoa strašno česta - ljudi uspore, prestanu da ulažu i onda se čude. Zato je ovaj tekst za one koji već znaju šta je flank i dvorište i žele da iz kasne igre izvuku maksimum. Osnove ovde neću objašnjavati, idemo pravo na stvar.
Prvo savez, sve ostalo tek posle
Ovo namerno stavljam na prvo mesto, jer je po meni to najvažnija odluka cele kasne igre. Solo igrač posle četrdesetog nivoa nema šanse. Ma koliko visok might imao, koordinisana grupa će ti slati talas za talasom dok ne padneš na dno. Dobar savez je istovremeno i osiguranje i ubrzivač rasta.
Na šta gledati i kako se ponašati u savezu:
- Biraj po aktivnosti, ne po imenu. Aktivno vođstvo, ljudi online u različitim vremenskim zonama (zbog pokrivanja noćnih napada) i komunikacija koja funkcioniše preko čata ili Discorda - to je ključ.
- Savez ti daje deljene resurse, podršku vojskom (posade za odbranu od saveznika) i pre svega backup kad te napadne neko jači.
- Budi koristan član. Šalji podršku, učestvuj u akcijama, drži dogovorene pozicije. Pasivni član koji samo uzima dugo ne izdrži - to sam video mnogo puta.
- Prati nivo saveza, istraživanja i bonuse. Jak savez ima unapređene bonuse koji ti realno pomažu u svakoj bici. Razlika je biti u top savezu i u nasumičnoj grupici.
- Drži se saveznih pravila oko meta i primirja. Jedna solo akcija koja naljuti jačeg suseda može da uvuče ceo savez u rat. I veruj mi, vođstvo ti se na tome neće zahvaliti.
Prestani da sediš kod kuće i širi se u druga kraljevstva
Veliko carstvo će ti vremenom prestati da bude dovoljno, a pre svega prestaće da donosi ozbiljan napredak. Kasna igra se odigrava na drugim mestima - u Ledeniku večite zime, Užarenom pesku i na Vatrenim brdima. Svako kraljevstvo ima svoju posebnu sirovinu i svoja pravila kojima se moraš prilagoditi - drugačiji bonusi, drugačije sirovine za unapređenja, drugačiji stil borbe.
Šta bih ti savetovao:
- Ne širi se u novo kraljevstvo pre nego što tamo možeš da odbraniš zamak. Slab zamak u stranom kraljevstvu je samo magacin plena za jače igrače.
- U svakom kraljevstvu postepeno gradi proizvodnju lokalne posebne sirovine. Te sirovine obično usporavaju ceo razvoj - bez njih ne pomeraš ni zgrade ni opremu na više nivoe.
- Ispostave u sekundarnim kraljevstvima ne shvataj kao sporedni posao. Baš ta eksploatacija pravi razliku između igrača koji stagnira i onog koji stabilno raste.
- Razmisli o redosledu. Nema smisla gurati se u Vatrena brda ako nisi rešio led i pesak. Napreduj prema tome gde realno možeš da izvučeš odbranu i logistiku.
- I ne zaboravi, deo kasne igre živi i van klasičnih kraljevstava - Spoljna carstva (Outer Realms) i slična područja imaju sopstvene sirovine i nagrade do kojih se ne stiže preko glavne mape.
Mreža zamkova i ispostava, ne jedna tvrđava
U kasnoj igri više ne igraš za jedan zamak, nego za celu mrežu baza. Drugi i sledeći zamkovi, sela resursa i ispostave ti daju više sirovina, više kapaciteta vojske i više mighta. Ali i više mesta koja moraš da braniš.
- Ispostave raspoređuj tako da pokrivaju eksploataciju ključnih sirovina, ne nasumično. Svaka ima svoju ulogu - ili vadi resurse, ili drži stratešku poziciju blizu saveza.
- Sela resursa ne potcenjuj. Viši nivoi proizvodnje drveta i kamena odlučuju koliko brzo stižeš da popraviš bedeme i gradiš posle svake bitke.
- Ne razvlači se više nego što možeš da odbraniš. Pet napola izgrađenih baza bez prave odbrane je gore nego tri dobro utvrđene. Napadači uvek nađu onu najslabiju - to je prosto zakon mape.
- Rezerve sirovina drži raspodeljene. Kad imaš sve u jednom zamku i stigne talas napada, ostaješ na suvom. Podela između zamkova je amortizer.
Komandanti i oprema, tu se dobijaju bitke
Posle 40. nivoa o ishodu bitke više ne odlučuje broj vojnika, nego kombinacija komandanta, njegovih veština i opreme. Dva igrača sa istom vojskom prolaze potpuno drugačije, u zavisnosti od toga ko ima boljeg komandanta i predmete na pravim zonama. Ovo mi je dugo trebalo da shvatim - dugo sam mislio da ću "izvući brojem", pa sam samo spaljivao vojnike.
Principi koji su mi se pokazali kao dobri:
- Specijalizuj komandante. Posebno napadačke, posebno odbrambene. Jedan univerzalni je slabiji od dva izraženo usmerena.
- Opremu slaži u setove prema ulozi. Bonusi za front bedema, levi ili desni bok i dvorište se sabiraju - cilj je nagurati maksimum bonusa u onu zonu koju taj komandant pokriva.
- Prati šta protivnik postavlja na bokove i front, i prema tome biraj opremu i raspored vojske. Napad bez obzira na raspored odbrane je samo rasipanje.
- Oprema se izrađuje i unapređuje u posebnim zgradama i često treba sirovine iz drugih kraljevstava - još jedan razlog da se širiš. Planiraj proizvodnju unapred, to nije stvar par sati.
- Veštinska stabla komandanata unapređuj postepeno. Komandant bez veština je samo skupa figurica.
- Skupljaj posebne komandante sa eventova (samuraji, razni jedinstveni heroji). Par dobrih ti donese više nego deset osnovnih.
Savezni ratovi i veliki eventi
Tu se odigrava ono najbolje iz kasne igre i tu might raste najbrže. Savezni ratovi i veliki serverski eventi su glavni izvor brzog rasta, retkih sirovina i opreme koju drugde ne nabavljaš.
- U saveznim ratovima se ne igra solo. Koordiniši napade - koncentrisani talasi na jedan cilj u isto vreme lome odbranu koju sam nikad ne bi probio. Vreme dogovarajte u čatu.
- Pre rata pripremi zalihe vojske i sirovina. Rat znači stalne gubitke i popravke. Ko nema rezerve, ispada iz tempa posle drugog dana.
- Velike eventove shvati kao maraton. Berimond, najezde Nomada, obračun sa Kanom, sezonske akcije - nagrade su stepenaste, tako da te redovno dnevno učešće dugoročno pomera više nego jedan veliki jednokratni napor.
- Eventovi su najbolji put do jedinstvenih komandanata i opreme. Baš nagrade sa eventova često prave razliku između prosečnog i top igrača.
- Prati povratak vojske i tajming. Slanje vojnika na drugi kraj mape tik pred kraj eventa se možda ne isplati ako se ne stignu vratiti i uključiti.
Često me pitate zašto nešto menjati kad imate i dalje visok might
Zato što might nije stanje, nego trend. Pitam ljude nazad - raste li ti iz nedelje u nedelju, ili stoji? Ko stoji, taj na mapi realno pada, jer ostali ne staju. Nisam 100% siguran gde je tačno ta granica posle koje te više nije moguće "stići", ali iz sopstvenog iskustva znam da se par meseci lenjosti oko 40-50. nivoa nadoknađuje strašno teško. A ti? Imaš li sad baš nešto u izgradnji, ili ti zamak samo stoji?
Kako zahvaljujući tempu i rezervama ne prestati da rasteš
Najveći neprijatelj u kasnoj igri nije niko sa mape, nego stagnacija. Mnogo igrača na 50+ nivou samo sedi, brani se i nikuda se ne pomera. Might im onda raste za mrvicu nedeljno, dok aktivni igrači dodaju višestruko više.
Navike koje mene lično drže u pokretu:
- Uvek imati nešto u izgradnji ili unapređenju. Prazan red gradnje je izgubljeno vreme. Planiraj unapred, da ti se sirovine ne gomilaju do maksimuma bez svrhe.
- Might pratiti kao trend, ne kao jedan broj. Kad stoji, traži kočnicu - obično je to sirovina koja nedostaje iz drugog kraljevstva ili nedovršena oprema.
- Ne bacati napredak nepotrebnim gubicima. Napad na jačeg bez šanse je spaljivanje resursa koje je bolje uložiti u rast.
- Staru opremu pretopiti u materijal za nove, više komade. Komandante koje više ne koristiš možeš najviše da otpustiš - oni se ne raspadaju na materijal, pa pazi da ne otpustiš nekog na koga ćeš još doći red.
- Imati jasan cilj - sledeće kraljevstvo, konkretan set opreme, top savez - i ići ka njemu korak po korak. Kasna igra nagrađuje istrajnost, ne jedan veliki potez.
Назад на Pokrocile.