Kralj trnja (Thorn King)

Kralj trnja je događaj na kom sam prvi put potpuno podbacio. Ne zato što sam imao slabu vojsku, nego zato što nisam primetio da se ovde ne postavljaju zapovednici i da sve stoji na moralu. Da se to ne bi desilo i tebi – zapisao sam šta sam od tada naučio. Sama priča je jednostavna i prilično sumorna: očajni kralj moli za pomoć, jer mu je kraljevstvo preplavio zli Nekromant sa svojim vojskama nemrtvih. Ti treba da se probiješ kroz niz kula punih kostura sve do konačne tvrđave, u kojoj Nekromant sedi lično. Nikakvog čekanja na odbranu, nikakvog PvP-a. Napadaš, kulu po kulu, i svaka pala kula te pomera bliže najboljim nagradama – rubinima, dekoraciji Nekromantov tron i jedinicama kraljevske garde. A ono najvažnije još jednom, jer iznenadi mnogo ljudi: u Kralju trnja se NE KORISTE zapovednici. Snagu napada ti određuje moral vojske. Nizak moral = slabi napadi i sa najboljom opremom. Visok moral = kosturi padaju kao kula od karata. Oko toga se vrti ceo ovaj vodič.

Kako događaj zapravo radi

Princip je čisto napadački. Pred sobom imaš niz kula koje postepeno jačaju, a na kraju stoji Nekromantova tvrđava. Svaku kulu moraš da osvojiš napadom. Što si dalje, to je više nemrtvih brani i to tvrđe tipove protivnika tamo srećeš. Počinješ od slabijih kula i postepeno se probijaš do onih gde te čeka prava masa kostura.

Ključna i za Empire prilično netipična mehanika je moral. Ne postavljaš zapovednike, kao što si navikao iz normalnih napada – umesto toga ti snagu napada određuje moral tvoje vojske. Što je viši, to jači udarac zadaješ kosturima i to manje gubitke trpiš. Drži ga visoko, idealno dobro iznad sto procenata. Kad ti padne prenisko, prvo ga podigni pa tek onda kreni na sledeću kulu. Inače samo hraniš kosture svojim vojnicima, a to sam probao na svojoj koži – nije zabavno.

Beleška iz mog igranja

Kada sam Kralja trnja igrao prvi put, poslao sam na prve kule standardan napad, kako sam navikao, i čudio se zašto mi se vraćaju ostaci vojske. Moral mi je bio negde na dnu, jer se pre toga uopšte nisam time bavio. Tek posle nekoliko izgubljenih talasa shvatio sam da zapovednici ovde ne igraju nikakvu ulogu i da je jedina poluga upravo moral.

Od tada radim jednu jednostavnu stvar: u događaj ne ulazim dok nemam moral lepo visoko, a između napada ga uvek proverim. Zvuči banalno, ali lično bih rekao da jedino to odlučuje da li ćeš iz događaja otići sa gomilom rubina ili sa praznim kasarnama.

Protiv koga se boriš

Protivnici ovde nisu ni klasični igrači ni obični NPC. Boriš se protiv Nekromantove vojske nemrtvih. U kulama te čekaju uglavnom dve vrste kostura: kosturi borci, koji ulaze u borbu izbliza, i kosturi strelci, koji te zasipaju strelama iz daljine. Svaki traži drugačiji pristup i upravo se tu odlučuje da li će kula pasti glatko ili ćeš o nju razbiti vojsku.

Protiv kostura boraca pokazale su se dobrim jedinice koje se dobro nose sa pešadijom izbliza – tipično teži strelci kao što je teški samostrel. Protiv kostura strelaca, naprotiv, šalji jaku napadačku pešadiju koja se probija do njih, na primer dvoručnog mačevaoca. Pre nego što kreneš na kulu, pogledaj koji tip nemrtvih u njoj preovlađuje i prema tome složi napad. Loš odnos jedinica te košta bespotrebnih gubitaka isto kao i nizak moral, pa pazi na oboje istovremeno.

Šta iz događaja dobijaš

Ovde nemoj očekivati prodavnicu sa poenima. Nagrade dobijaš konkretno za osvojene kule. Glavni mamac su rubini – skupljaš ih postepeno za pojedinačne kule, a kad savladaš ceo put do Nekromanta, nakupi se lepa gomilica. Po meni već samo zbog rubina vredi dogurati u događaju što dalje.

Pored toga, tu je i tematska dekoracija Nekromantov tron, koju postavljaš u zamak kao dokaz da si uspeo, a mogu se dobiti i jedinice kraljevske garde, koje su i same po sebi pristojne.

Jedna stvar koju me ljudi često pitaju: alati protiv nemrtvih se ne kupuju ni u kakvoj prodavnici događaja. Naći ćeš ih u plaćeničkim logorima. Dorađuj ih usput, da imaš čime da pritisneš tvrđe kule. Sirovine čuvaj pre svega za popunu i lečenje vojske između napada.

Kako pokrenuti događaj

Još pre početka obezbedi zalihu napadačkih jedinica. Trošićeš ih brže nego što stižeš da ih praviš, pa pusti kasarne da rade punom parom već nekoliko dana ranije i stvori rezervu i teških samostrela i dvoručnih mačevalaca – da imaš za oba tipa kostura.

Onda moral. Saznaj čime možeš da ga podigneš i u prve kule kreni samo onda kad ga imaš lepo visoko. Počni od slabijih kula, opipaj koliko kostura koji tip kule brani i koja vrsta nemrtvih preovlađuje. Prema tome onda podesi odnos jedinica za one tvrđe. I ne zaboravi alate protiv nemrtvih iz plaćeničkih logora – pripremi ih unapred za jače kule, gde se bez njih teško prolazi.

Strategija koja meni radi

Glavno pravilo već znaš: moral čuvaj kao oči u glavi. Napad sa niskim moralom je bačena vojska. Pre nego što kreneš na težu kulu, uveri se da ga imaš visoko, da svaki napad sedne i da gubici budu minimalni. U Kralju trnja je to važnije od svega drugog.

Druga stvar je sastav prema protivniku. Na kule sa premoći kostura boraca šaljem teške samostrele, na kule sa kosturima strelcima dvoručne mačevaoce. Pre svakog napada pogledaj šta kulu brani i složi vojsku po meri. Alate protiv nemrtvih čuvaj za najtvrđe kule, gde odlučuju o ishodu – ne za one slabe, koje ćeš srušiti i bez njih.

Treća tačka je tempo. Ne juri na najteže kule pre nego što imaš dovoljno jedinica, popunjen moral i alate. Kula po kula: osvoji, nadoknadi gubitke, podigni moral, nastavi. A kada igraš u savezu, koordinišite se. Deljenje toga koji odnosi jedinica na kojim kulama rade uštedeće svima gomilu vojnika. Mi u savezu to radimo i, iskreno, bez toga se na neke kule verovatno ne bih ni usudio.

Greške koje sam video (a neke i sam napravio)

Najčešća je napadati sa niskim moralom. Igrač kome ne dopre da zapovednici ovde ne igraju ulogu i da o snazi napada odlučuje moral, samo deli vojsku kosturima i čudi se zašto mu jedinice nestaju. Uvek prvo podigni moral, pa onda napadaj. Da, ponavljam se, ali namerno.

Druga klasika je loš sastav jedinica. Kada na kulu punu kostura strelaca pošalješ neodgovarajući tip vojske umesto napadačke pešadije, bespotrebno gubiš jedinice. Pogledaj šta te u kuli čeka i prilagodi se.

Treća greška: traćenje alata protiv nemrtvih na slabe kule, gde ti uopšte ne trebaju, a onda ti fale za one tvrde. Sačuvaj ih tamo gde odlučuju.

I poslednja – ne potcenjuj popunu i lečenje između napada. Ići na sledeću kulu sa polovičnom vojskom i moralom koji pada znači tražiti teške gubitke. Radije posveti trenutak popuni i u svaku kulu ulazi punom snagom. Nisam 100 % siguran da to važi isto za baš svaku kulu, ali kod onih tvrđih mi se isplatilo svaki put.

Назад на Događaji i strategije.